Intervju s braćom Sinković
Intervju s braćom Sinković
1.Što mislite o muralu koji smo napravili za Vas?
Ovo je za nas velika stvar i jako smo počašćeni. Zahvalili bismo se svima na svemu ovome. Jako smo sretni i zadovoljni.
- Kakvi ste bili kao djeca?
Mogu Vam reći da smo bili jako sretna i živa djeca. Naši susjedi nas sigurno nisu pamtili po dobrom, ali to je bila naša mladost.
- Što biste rekli djeci koja se ne bave sportom?
Htjeli bismo ih sve pozvati da se počnu baviti sportom. Naravno, mi se bavimo veslanjem, ali bilo koji sport je dobar.
- Kada ste počeli s veslanjem?
Počeli smo oko 2000. Znam da je Martin počeo malo ranije od mene.
- Šta je najbitnije kod veslanja?
Najbitnije je znaš li plivati i to pitaju svakoga prije samog početka, zato što se u bilo kojem trenutku čamac može prevrnuti.
- Jeste li ikad imali slučaj da vas je netko morao spašavati?
Ovo je jako dobro pitanje. Prije nekoliko dana prevrnuo nam se čamac, ali nitko nas nije morao spašavati, nego smo sami isplivali.
Lana Pilimini, 6.c
